автореферат диссертации по технологии материалов и изделия текстильной и легкой промышленности, 05.19.03, диссертация на тему:Совершенствование технологии прядения с использованием возможностей химического способа

кандидата технических наук
Болтабоев, Комил Каримбердыевич
город
Ташкент
год
1997
специальность ВАК РФ
05.19.03
Автореферат по технологии материалов и изделия текстильной и легкой промышленности на тему «Совершенствование технологии прядения с использованием возможностей химического способа»

Автореферат диссертации по теме "Совершенствование технологии прядения с использованием возможностей химического способа"

УЗЬЕКИСГОН РЕСПУБЛИКЛСИ ОЛИП ИЛ У РТА МЛХСУС 'ГЛЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

Й^ЛДОШ ОХУНБОБОЕ13 НОШМГРПХяЖ ЧУК.ИМЛЧИЛИК ВЛ ЕНГИЛ САМОАТ ИНС1ТПУТИ

РГ6 ОД

К,улсзма хук;ук.ида

Болтабоев Комил Каримбердыевич

НЙГИРИШ ТЕХНОЛОГИЯСМНИ ТАКОМИЛЛАШТИРЙЩДА КИМЁВИЙ УСУЛ ИМ КОН ИЯТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ

Мутахассислик 05. 19. 03 - Тук;тшачилик материаллари технология«!

• Техника фаилари номзоди илмий даражасшш олшп учуй диссертация

автореферата

Тошкепт - 1997

Иш Тошкснт тук;имачилик ш сипа слноат институтшшнг

"Пакта па кихгсши'г толаларнн йишриш" кафсдрасида бажарнлди.

Илмий рахбар: техника фанлари }¡o^íзoди,

доцент X. X. Иброхимои

Расмий оппонентлар: техника фанлари доктора,

профессор М. М. Мук,имок., кк.мс фанлари доктори, профессор Т. И. Уеманои

Етакчн муассаса: Наманган мчхшдис-шсшсоднст инегштуш.

Химоя Й. Охунбобосв номидаги Тошкснт тукимачилик на еншл сансат янсг'пупьлаш К 067. 01. 01. Их'шсослаштан кенгашнинг " 9 1998 шш, соат /У2"да угадиган шжлиаща

булэди.

Диссертация б клан ТТЕСИ кугубхонаенда танншиш мумкин.

Автореферат. " <5* " 199|и. тарк,атилдн.

йхтисослашган кенгаш котиби техника фанлари докгори / ^ 7 Мама-1 ом Л 3.

йаязшг уму'-ай тавсифл. йавзувгл дрлззрбддги. Узбекистан Рбсиублш?ео,.сг»п1Г сибсгта, вазифаси ва мацсадинхнг туб мэхяяти, ?та мураккаб бозор иктисо-дябта даврэда ?з халк;и фзровонлиг'лии тагданши, .тыгл грзон ва кйнг истэъмал коллари бнлан ички бозорпи т^лдарибхчшг крлмай, теакд х:ахон бозорига х,ам к?плаб тл.чар:гадар. Вундей магсудяятля ?лкап вазифаая адо эттда туцимачшппс ьа енгил санаати алохида Урин тутэда. Зйхоя телгрхбаси пзхтенл хомешб сяфэтэдз сотиш бллан из^гаеодибтнн унглаб булмаелотши псботлада.

Шу боисдгя пахта е-пггтирадаган барча давлатлар 90 фояздзн м|лрои; пахталзрадан тайбр махсулот шлаб чикариб, м?май фойда хисобига тез шселнб рэвзак; топмокдалшр.

Узбэкистон Рвслублшсзси йигарув саноатининг ривозя рэжзси-га к^ра, SOCO йадда етистарилган пзхтонинг 30-35 фоизши дзйта шява цувватагз зга б^гедз.

Республика ш йягарув сзаоатя тахпологиясзни ташгмилляатариз мэхнат унувдоряигана сзяр-лш махсулот сяфэтани а:ахон бозорида ра-н;обатгир даражасига олиб чикиш шу куннинг долзарб масаласидир. Щунннгдек, толенинг сифатлари м;ахон стандарта талзбларпга т?лэ жа-воб бермаслигя з;гм сир эмес.

Уларнанг бошлашчгч хоссаларяни тзюаш йул/да купгина ильай изленишлар багпарилгая ва ижобий натазсаларга аршилгаи. Тавсия этилган еярт^и фаол моддалари билан пуркеб ншлов берета ш.улар жум-ласидан б?либ,. улер толага фаедтгт»: фазиховий тяъсир этяб, ис-талган натажзларнл б&рм&Этир.

Тавсия эталтан шномэтклолтаокочэвина эритмаси толага кпмёвяй таьскр зтиб, унта мутлвк,о янга хоссаларни иксьом зтлши мазкур шда казарй ва амелкЯ жахатдш ас-бот этилган.

й'ужадгн, толашнг игсаганлига, зюлпмс-р дервжпси б'лпеп суш-тирплгаи ЫМТ'.' кояцеятрьцияся срзсадыи мутяносибх«, тола пзшк^-лй1'щ;и ортяам, яисбий пхзздигини орте;:-!, махгпзк зарЗаларга чи-дг^лилихги бир нача барэбарга ортияи, бир ва куп даврли двформа-цияловчи кучлзрга пидалсиасжи х^м бир неча баробарга яхшошни-аи, зарядланк^пта сусайизя, янги хоссаларра зга болтан толалардан vui Й1и-ирйа таха-элогаяси тахомиля, ярам тайбр мзхсулотлар нотэкис-ллпит шаси бергбардан Kjnp:-rv;;a яхшала1мпш, шишиг ракобатгир зк»н-

лигининг назарий ва амалий нуцтаи назарда исботланган. Илмий ишаянт максада. Излашш Узбекистан Республика си тУкдмачили вз енгил саноатининг добиги булган толага иылов бэриш ва ип йиги риш технологиясини такомиллаштириб, улэрга гзхон бозорзда рзкр-батлашаоладиган ип йигиржши таъминлашга йуналтарилган.

йлмий изланиш назарий ва амалий йУналждда бажарилда. Суюлта рилгзн ММ?М аритмасининг турли концентрацяясяга мувсфщ пахта тс лаларининг зарур технологии хоссэлариш ижобий томонга йуналтири мумкинлига назарий ва'амалий исботи уларни злэктрланш хоссала-рини сусейтариз, хилма-хил мэханик зарбзларга чидемлшигини оши-риш, толаяарнинг бошлангич хоссаларини савдабгана колмай, уларга янги сифзтлар беркш, шювмомзхавик ва хвлдалн усулларда ракрбат-гир, жзхон бозоря талабларяга тУла .жавоб берзоладигзя ип йигираа га йУналтирилган. Елмий изланишнинг максвда, Узбекистан Республл касада еташтиралэбтган пахта толаларишшг сх$фатааа янада озирал, улардая ракрбатгир махсулот ишлаш, хш йигириа технологиясини такомиллаатиргвадир.

Тадкздотда курилган масалалар : -пахта толасига _йшлов бэршининг турли усулларнга вз ici йигн рув тэхнологияси такомилига бягишланган йлмий адабиётлар била танишиш, лгунингдек, шу мавзудаги ихтиро ва пзтвнтларии Урганиш;

-пахта толасининг технологик хоссаларига хссобий тагсир эти йуллзршш, усуллярини излаш ва илмий асослаш;

-суштаралган МУШ аритмаси концэнтрацияси била! пахта толасининг цишгааяик (полимерланш) даражаси оргсидагн муштаран ликии ашругаш;

-чузиш жарабнадэ кимбвий налов берилтан толаларнинг харакат назарияси, шуншгдак тола чайда^окдагшшнг, улернн плезтилияг булган таъсарини назарий тахлили;

-толзлар кз&вдркдаги, к?я даврли чузиб, деформацяяловч кучларга чвдамлшмгам ва уларни ипнйыг сифатигв булган таъсир муштараклигишнг илмий назарий мудох,аза зташ; '

-илмий ишнияг щтисодий самарадорлигини хисоблаш.

йадага илмий яягилик:-пахта толасига НМШ моддаси болен-калов • берии у сули хак,вдаги Узбекистан Давлат патента олинди;

- о

-пахта толаси ММТМ эритмаси билан ишланганда, янги хоссалар касб атда;

-толалврнянг механик зарбедар окдбатида шакастланини бир нала бзробарга хамайган;

-узилнадагл ва нисбий шшпуетгл сезилзрли даражада оиган; -цайаикркдак деформация улугеи икки бзробарга ортиб, 5гчолднк, деформацияси зса 2,0-2,5 баробарга кзмайган;

-бир ва куп даврля ч;7зкб деформацшшэвчи кучларга чидамлили-ги бежп;оя купайган;

-ММТМ зритмэси концентрация си билан пахта толасигогаг шшгган-лик даражаси (нолимэр даражаси) Уртасидаги муштараклик биринчи бор яззарий ва амалий жих,атдан исботлавди;

-тола цайшщкушк деформацияси билан чУзув асбобларининг чУзувчи жуфтлара орасидагн мутадасибликиинг математик ифодэси ярзталда;

-толалар янги хоссвларининг ш йигарув технология жарабшшри такомилига ва ярим тайбр махсулотлариинг сифатига таъсири Урга-нилди;

-пневмомэханяк ва *;алк;эли усулда турли чизждгй зичликдаги ракрбатгир иплар йигирилда.

Тадкикрт у с луб лари:. Амалий тазгрибаларки бажаризпда С-9070 ва Т—14 тола навларидан нзмуна алии дязлат стандарта ва ОСТ 609-93 нри-даларига мувофж< олшшб, царорати £=20-"2°С, намлиги >7=65-5 фоизли махсус куталарда 24 соат мобайлидэ сакдангандан сУнг бажнридци. Урта толяли С-9070 селекциядан 1,11, навлари, ва С-6524 селвкция-дан 1,11, нав, шугошгдек ингичка толзли Т~!4 селекциядан I, III, навлари теквирилди.Хар бир селекция нэвпдан 5гр. дан, беш карра нзмуна олинлб, Ф0-1С приборвдв толалар тшшушгя аникданди.

Пахта тола сига ишлов беризда тола шккастлэниши аса, Д—15 микроскопларидз аишушнди. Тола ва ишшряи бир ва куп даврли деформация кУрсатютадарини аниклаяда, йигирув саноати махсулот-ларининг хоссадярини Ургаяжяда ко иг кулланадиган В. Вейбулыошг экстримал таксимота крнунияти усулидан фзйдзланилди. Натижалар -ах,тимоллик так;си.чот логарифм кргозида бзшшб, график усулларвдан х,ам фойдаленилдя.

Ярим тайёр махсулотлариинг алэктрланиш махоус ПК-2-ЗА. приборвдв , иплэрштнг стандарт ва нестандарт сифат кУрсаткичлари

EVEHNES TESTER ва КЛД-2 сггоктр Улчов асбобларидз аншуганда.

Тажрибалар ТТЕСЙ нинг "Нззарий ким§" кафедрасида, ТошДУ "ФизикимЭ" лэбораториясэда, ТТЕСИ нинг Укув ишлаб чи^ариш лабора-ториясида, Республика пахта саноата илмий бирлашмасининг йигирув лабораториясида ва Андижон "Бобур" Х/Ж корхона шароитида ш йигирув фэбрикаларида бажарилди.

Кыышг амалий ах;амияти. Тавсия этилган толага кимёвий ишлов бериш усули оддайляги, арзонлиги билан кУлайдир.

Мазкур усулда пахтани дастлабки иелов бершда ва йигирув фа-брихасида хам толага ишлов беришни емзлга оширш мумкин. Шу усулда жилов беркш билан, толаларнинг механик зарбаларга, бир ва куп даврли чузиб доформацияловчи кучларга чидамлилигини бир неча ба-робарга ошган. Тола хоссаларини бопщариш усули яратилгаи.. Сифат-ли ярим тей§р махсулот олш технологиям таклиф этилиб, бундай махсулотлардан ракрбатгир ип йигирилган.

Узбекистан Республшсаси йигирув саноати, ил йигириш техно-логияси фаня назарий ва амалий жихетдзя бойитилган. Ишиас асосий натижалари куйдаги илмий анжуманларда маъруза кдтанди:. .

-"Пахта ва кимбвий толаларни йигйрш" кафедрасининг кенгай-тарилган мажлисларвда ТТЕСИ (Тошкент, 1994-97Й.);

- ТТЕСЙ илмий-техникавий анжумашшрида (Тошкент, 1992-97Й.);

- ТТЕСИ механика-технология факультетиникг илмий семинарида (Тошкент, 1997Й.);

-ТТЕСЙ илмий-техникавий професссор Ркда-увчилари конференция-ларида (Тошкент, 1992-97Й.);

-ТТЕСЙ "Буик Ипак Йули" Халк;аро илдай-твхникавий конфервн-цияларидэ, (Тошкент, 1996й.);

Илмий изланшд натижалари буйича Уз.Р Давлат патента, 8та илмий мацола ва 1 та рисола чоп аталган.

Ианиаг х,зжта ва тузилиаи. Диссертация 157 бетда ёритилган оулаб, 6 боОдан, кирша кисми, хулосалардан иборат бУлпб, уз ичига 11 та жадвал,26 раем, 3 та схема, ва 90 вдабнЗтни олган. Ишнинг натижалари ва уларининг мухщамаси. Ишнинг кирша щюмида Узбекистан ичтис-одабтида ту^имачилик саноатиш, хдщни си^атли ракрбатгар кенг истеъмол моллари билан таъминлашдаги Урни, пахтага налов бериш техиологиясидаги Узгаришлар дакида ¿Уз юритилди.

Шунингдек, мазкур канинг долзарблиги, бажарилган вазифэлап. эрч» шилган натижалар хщида муло.%азолар келтирилган ва геидаги илмяй, амалий янгиликларни Узбекистан щтисодабтадаги Урни х,ак,ада х;ам суз иритилади.

Биризчи боб. Бу боб уч :<исимден: адабий шарх, толага налов беришда содир булздиган шикастлар, технологии жарабилардо юзага келадиган нунсонлар, толалэрни алектрланизи, чузилувчанлигига багиаланган олимларнинг иш натижаларя мулох,азаси холтирилгзн. Шунингдек с.унги 40-50 йиллар мобайнида толяга ишгок Серит усуляари, йигириа тэхнологиясига багавланган ишларда эришилган итук; ва к8м-чиликлар кенг бритилган. Жумлвдан толани шикастланишига, сифатигз таъсир зтувчи ташида ва технологии омилларга багишланган академик М.А.Хадишова, Ш.КДодиров, М.Х.Холматов, Б.ГДодиров, кимбгар олимлардан 3.А.Роговин, Х.У.Усмонов, М.М.тулаганов, М.А.Аскаров, И.й.Кемоилов, В.И.Айходжаев, шунингдек ип йигириш технологиясига багишланган ишлардан А.Г.Совостьянов, Ш.Р.Нарасулов, Б.А.Азимов, Р.З.Бурнашев, К.Г.Борзунов, Х.Х.Кброхимов ва к,атор чет ал олим-ларининг шу йуналишдаги ишларининг юту; с, ва камчиликларига б а холи кудрат бах,о бэрилгая. Мазкур иялар, то'лани шикастланиши даражаси-ни янщлаш, уларни бошлангич сифзтларини сзклаш, злектрлэнжя саба блари, технологик омилларяи оптимал шароитларини аншуюш билан чегараланган.

Тола шикастланишини, элвктрланипшни, сифатини оширишга ба-гишланг8н изшар зса, афсуски »уда нам учраЛди. Адабий шарх муло-хаза ва хулосаларидан келиб чик;иб, ип йигирув технологиясини тако-милида кимбвий усулнинг кенг имкониятларидан фойдаланиб, яхши натижаларгэ эришилди.

Иккинчи боб. Уч б?лимдан иборат булиб, биринчи булимда целлюлоза гидроксил гурухларини оксидланизда альдегид ва кетон гу-рухларини пайдо цилиши алохвда Урин тутишшга зътиборга олсак, пахта тола с и цзллюлозаси орасвда уйгу.члик борлигига изюнч хосил этамиз. Шу уйгунликдан фойдаланиб катализатор брдамидн алохидв мухитда, пахта тшиси целлилозаси билан ММТМ нинг бирикиш реак- - -цияси бзилган. Бунинг натижасижа пахта толаси янги хоссаларга зга булиш исботланган.ММТМ аритмаси концентрацияси билан, толянинг пиаганлик коэффициента (полимер даражаси) орасидаги муштараклак хам биринчи бор исбот этилда. Жумладая, ММТМ аритмаси концентра-

ци я си ортилш билан 1,11,111, нав толаларянинг жат физиковий мэханиковий хосселэри бир ныча бор яхияланиб, аксинча 1У,У,вз VI нав толаларда бунинг акси булган. Айнж%са, тола кайищокршх де-фарчациясини 2-2,5 баробарга ортиши, механик зарба ва чузувчи кучларга чидемлилигининг 2,-3,37 баробзрга ортишидир.

Бобнинг иккшчй ОУлимида тола к,а®еш;ок,лик деформациясининг ип йигириш т8хнологияскга булган таъсири 2,8ада фикр юритилада.

Чуяончи толалар цеЯиащо^шк деформацией билан чузувчи а;уфвт-лар оралигидаги борланишнинг математик ифэдасини изохдашда Кельвин назариясидаги реология холатинияг такрибий тенгламаси куйида-гл кУринишдй бзилади:

и + = Е{£+ц£);

(1)

К =

Е.+Е,

Е

Т

•'"г-

(2)

П ' 1] ' ц

бу ерда, о- нормал кучланиш, н/м ., е- нисбий деформация,

Е^а паралелл пружиналар учун Юнг модули. о = Од- оулганда (1) тенгламадан деформация тенгламасини 1ра.смга асосан куйидагича ифодалаш мумкин.

■£ %

д 0,032

е

Ф 0,029

о

Р 0,023

м 0,017

а

ц 0,011'

и

я 0,005

10 20 30 10 20 30 г/мин/

Раем 1. Пахта толасининг бир дяврлй дьформацияси. /C-9D70.II нав/ 1- Ишлов берилмаган тола. 2- Калов берилган тола.

" 1 1

. Е Е • -

" 1 1 •

. Е

к= ип т. т- ' " , агарда 0< г ? , (3)

>агарда

Узгармас пэрамэтрлар , Ер ва 1] лар кимЭвяй излов б&рллгая цаМ!!к,01угаги икки баробар щори булган пахта тола си учун

Е,= 0,22сН/мм,Би= 0,13сН/мм, гр 49 га тент бУлгазда, изилов берилмаган толаларникига нисбатан к,аринб икки баробарга афзалля-ггошнг исботидир.

Олинган нисбий д&ф;.рмвция тенгламасяня чУзув асбобининг жуфглари орзлигя билаа улярни чузиш кувватя ва конструкцилась-". хисобга олувчя тенглама бялан мувофизугаатариш мужает, яъыи

ешах= Е"1

1 + (Е-1)ехр

Е(Н-Ь)

бу ерда, Е- жуфтлар орасидаги чузиш даражаси.

Агарда (1) тенгламздан а штат тайматяня внякдаб,

£ [ .с 1 стах

(5)

(6)

булганда мутаносиблик тенгламасяни куйидагича бзжу мумкян: „

Ь

— < 1+

К

•13

Ге]+1 Е-1

(?)

бу ерда, Ъ- тола узушшги, мм.

Н- -куфтлар оралаги, им. (7) тенгламадан Се3 маълум кийматида толаня жуфтлар оралигя Р. дан к;аяча ошишиии аншушш нумкна.

Агар Е=2,0 ва [е 1=0,05 б?лса, 1-нинг Б га нясбати 1,05 дан оимаслиги (орк;а зона учун),Се]= 0,3 булса, у 1 ,31ни ташкил этади. Одабатда,.рухсат этилгаа деформация оииб, толашгнг рухеат этйлгйн' узушмги 2,6 фоизга ошар зкан. Ч?зиш Е=20 да 1ни Нга нясбатм

1,0025 булиб, толанинг узунлиги Нга иисбати 1,4- маротабадан ош-ма слита керак (олдингн зона учун).

Ок,орида келтирилган тенглама вз тенгсизликлардан фзйдаланиб чУзув асбобларининг "3x3", "4x4" бки "3x4" системалигидан катъий назар, ударнинг чузувчи жуфтлари оралиги, чузиш ка'ввата ьа толанинг узунлиги, цайиищокдик деформациясини мужассамлаштирувчи мивдорни назарий жихатдан аншуют мумкин. Олинган натажа хориж-дан келтирилган чУзув машшалари тазими чузув асбобларининг опта мал параметрларини анинлаида х,ам фойдаланиш мумкин.

Мазкур з^иомда тола к^йишк^иушгининг чУзув мяйдонидагя мзйдо: зУршдаш'а, чузув кучига, толалараро мщалвшш кучи зшэрасиг; бУлган таъсири х,ам график ва расмларда Уз ифодасини топтан. Еу омилларнинг' ярим тайбр махсулотлар нотекислигига бУлган теъсирз х,аздда фикр юритилган.

Мазкур бобнинг учиячи бУлимида толалар к.ййишкок/осининг йи-пгридсищ учбурчагига ижобжй таъсири хак,ида айрим назарий мулох,а-залар юритилган.

Учинчи бобда толага ишлов бериш Уз.Р.Давлат патентвда кУрса-тилган усулда институтнинг "Назарий кимб" кафедрасида бажзрил-ган. (патент.!^ 2612.P.A.N^-2.1995ft). Толаларшшг узилишдаги пи-шикдиклари, чузилувчанликлари, Ж8мя намунелар буйича Ф0-1С прибо-ряда ЮО'тадан беш цайтарув хажмида вшщланган.

Уларнинг технологик жарабнлардаги механик зарбалар окдабзтид; шикастланишлари академик М.А.Хадаиновз таклиф атган услубда ТошД? "Физиккимб" ва ТТЕСК нинг "ГУкимачклик материаллшунослик" лабора-риялврида Д-15 электрон микроскопда аншуганган. Уртача кдймат жа-ми намуналардан ЮОтадан беш цайтарув натижаларига кура цабул этилган.Ярим тайбр махсулотларнинг нотекисликлари, сифзт кУрсат-кичлари аса узун, кдск,э кесмлар бУйича математик статмстакада к;а-бул ЭТИЛГ8Н илмий ишларга мУлжалланган хджмда бажарилда. Катажа-лар махсус ВР-200 тарозида тортилх'ан, чизик;ий зичликлари эса "КВ-4" квадрантида аншущнган. Толалзрнинг ностандарт сифат кУр-саткичлари институтнинг "ТУкимачилик матвриаллзаунослик" кефедраа илмий лабораториясйда аницланган.

Технологик жарабнларда толалар ва илларшнг электрланиш хос-салари махсус ПК2-ЗА ва ИЗСН-1 приборида аншуюнган. Толаларнинг куп даврли деформациялари Г.Н.Кукин рвлаксометрида

ттфршгсш. ньтая^дар ctjhoîj'/ïî r-.-'':x<'-y.;:".-'îvr/jr-

НИН!1 r¡]f,nviña;(£¡ KOHI' ¡^ЛШ^ДЦЙХ'ЧН BJto26y.;¡;, усу.МГУ '¡'«ïMOJKих незарлясздага норчаль ¿oï-r.paj.wfa "-иус'дм л;' :v: -íí vv::::í-I'Í'ÍJ ус.пуб.ндмн . "плсрмлн:' GUÍ "0¡?3¡i4;;

!i-;'№n;;o.:mx нук/юял^р гн'л.би !'■-■ <.иг'.-,':■■[■..'::.'рч —

П*1'.(Г К37-8П, T3S7ftR-c3

иилсрн "л7.' .;:арда ■•<{' :';::>. Т : ¡"::p ^: ¡ tí: i i ■

«ншу-'.к* дараж-'Н'-эдаги pyxew -3,7?, ф.'дздсн ^ом':-

ДИ. îlïifl'Jh" С;:Н'>;::Т таф^'Ш»^! ?• , чГ-^pï'C;; Kl АаДЛ-

:о>н уукдч'гглляк ко?<0янзтдзрздо бякар/^дт'ан. Ннлоудотлйр пиг кУрспгкичяарйни коршга лйборотор'ляларлда хам с;гцалглн.

ТУртидчи боб, ч'урт булздед«а иборзт бу.;:п<1, биритя бу';:лмда нритдоеи толалприиг-п* технологмк харч'пдага мэхснлх зерба.:глр-

ra '-iiï.HHMJLV.ir.iivn'M ч-ккглг.л х^ида ПсС-.фиЛ •"■;"! ■ Л'.гЗ. налглрилглн. üj.r'tíc';1 макбаи ;'ир^:j ' .дтл^'лар y>::;.".1;'..-¡ííííí¡;'

су.'П'н Г1ю:лард,г:1'к т-гглшм чи уидал куг.'р"- д.ч олг.дглтпд ';'yp;;V;nî толыштс мэхаалк !i:nKacTJi:>i;s;ï 1950 Пидпиу;, 11ф:>т;з y¡-пса 4.8 фоизга оап'нни, ишлов cfepiujran голодорда оса фу.шш тчшкил 81THHIÍ зталгэн.

Ик&ючя ЗДладде ?.т?Н арнтмаси ксгццонтрциясйМйыг yox» д&фор-ыадпяси улуиларкга тяъсирхяи ввааряЯ ва нчшшй иоботи бг-рилтаи. Нвтизазлврга кура, î ^»"даля зрнтьюда шиь*н борим'ая тмгыз>и* к,мйч!~ к,окл;;:с 2.0 бщк-бардя* мх-^иташчгИт, колдл;;

ДьфС'рМПЦЧ.ЧСИ Р<!8 б? роЛмр .ütKií brt l'Jíteí

бота Бу к^смткхчл;;]«;-!!!' то.,!дл-у шикаит-

эАъктрианжзина озейклн-а србнб о>J i-Mjî.r--'i-л уйк;!д;> ?=уло-.vip;ri4f."'^0H. Руяингд^-ч, ¡ra Ялгярйя 'по.ул^Л'^яо^д:- мялсу.ллг ен-«xnnj •*.':Дй бу ¡■•■¡>7- ï.mth У11:-' ч'ачлдлон--

•У4-!;;•<»/• ;'у. л;;.«': i : i - ■ i • ' •■iV'p v.;-усу. ^•y.ü,'-

í¡p >[:л вя с:í Jt^.-.-üiim .ñ--;,;!!^-.;..-.-í г.'[mj>

3 4!¡f. (ЭЛД)'Л!1 (}.

ж8дв8л 1 .

Потенциал заряд мзддорши ярим тай5р махсулотльр

оифчтяга Тй'юяри.

т.у Еамуня 0-9070 •7-1 л

к нома шлов б&рилмя-ган. шло» бйрилган. ишлс-в б&рилма-ган. ЙШЛОВ бИрИЛРйН .

1. заряди /кит/. 0,425 0,355 -20,0 0,453 0,365 -27, в

п 1гр.тара мдяги ыуксон-лар. 160 123 -25,0 174 132 -31 8

з. 1М.ПШ1-та.чичг кв.ноте кисли- 3,0 1,8 -166 3 , 2 2,1

4. 30мм. паята-нинг кв нотвкис лига, С? 5,9 4,4 -34,0 6,9 5,0 -33,0

5. 1 Смотр диляк-Н/.-п/ Н' ''Г: •: 11 ЛЛРИ.С* 2,8 1 .7 -64,0 3,0 2,0 -50,0

Жадвалдага натижаларга кУра, таршдаги нукоонлар сони 25,-35,8 фшзга, нидташфнинг узун квемлари буйича котекжоди? во,0 дан 152,0 ф.-йзга, кдскм кьснтери ОЦТтчн ас-л, 24,0 дал 38,0 ф.-кзеа дадар, пяянкнинг нотоккслиш х.ам оаййгчнаии курима».

¡Кунингдвк бу натижнларг« »ржииш омиячарздац, тола ;>;фядла»ы-аича <>зайнаи, хрМшкрк^шти ях&шштти окибитидя, хал цш-упчи «х,* ми.чтга моллк б.Улган чУоув йсбобляри, чУзув меЯдс>нида толядкр ха-ракагишшг назоратя ихшашичмлит х,Шчйда хам мулох.азалар к©лти-рилган.

Ожияир ша>рэ, график т раемляр б.шш исботлшггйя.

ТУртлнчи будиеда пахта толасишшг куц даврли чУзувчи куч

■í'oiCHpHi'a чидамлил.иги!ш ШТ.Ч арэтмаси концентрщиясйга бордхиудаи к^Г'С-иЛ 2нЛ а:адв«.пдя к&ят'.филт'ш.

.Г.ЧДВМЛ ?..

Шх7в ТАлаоитшг к?а даврли д=фэрч8Цииои.

куреьт.тач- Л«р. .......... Улчов. Сарапул. С-907и ± /зряшашир Iif.il LI П'рчДЛЯГ-Л, s /.

иэтлов берил -мн.гйп толз «'* .v \?Л íip*

ЦИ»!ИКЛИ|'И. Р, оН. -М ¿,35 'j. ' 4, г, 4,5 , О

Ч?зллувчвн- ЛЛХ'Л. 5,5 3,0 5,3 ■13,0 9,' 40

К?п дгврлн чузувчи Д :дЛЯ . ЦИКЛ . 1518 3504 £20 4982 ЗЯ7 3856 25'í

•Гадвалдьги бирх'ша натажага кура, С-9070 пахтяси Пнав тола-елллш- чнд^члшгаги 1518 зддал Урнага, 498?, циклы* таиклл зтаб, 5,7,7 бцк-бхргя op'i'H'ç w>№i MiU-'OÂit е-тарли де<5 х<и«У&:вймй8.

Багдада келтирилган мгтшэлар толаяичг х^иций е-ифата х^кддч.... чязарлЛ на емаляй мушию&кар келтаралгян.

Бе^штеп (Г»->б, OJбУлчглдчн яборат булиб, барднчи булимда, лавшим-.'Хькнк ус.у л д.4 4.8,12,16 гГоизлл Т-ГЛТИ зритизелда /«плои ¿"^рллгии ".'■лл-'-.лард.'';:! зичлиря 23 Я9,4 т^ксли »шшр Ялгл-

¡]^vHiü::iPH V' ПГпНЛЛДЛ. H'í;H¡ уоу.пдм ibH'.f-

р'ЛЛГЙН, ЧЛ"-Н:ГИЛ ;?и'-"ЛлГ'И 20,0 ТчКС ИГ1Я:1Н1' узулШ-Д^га НМПИ^.й'Л, (илло?? бирилч.^ган '¡чдаш-:};лд{(Н) 183,7 <:г, фмзди зр/тмйдн ЖУМ.-В •5«р»«ГЯИ тЯШКфДЯИ йЛ:'йри.т'0!! ИННИШ.' млич.лигл 203 сН, VH 'гонг,

НЛСбИЯ ПШПЯ^ШШфИ ЗОЙ, 9, Í CK/'T«»KC Bis 10,'Сл-'ТиКС ГН ТОНГ. £щж>В

б^рЛЛМИТ'йЧ ТОЛаЛ)1]"|Д'"1 ^ИГЛрЛЛГЙЦ iíil Отандар'ГХЧ: куи-Л'^-К TTiióR, ¡i:¡~ .»op Лерилгйн тяяд«рдич йшчфллгян ил йся с-ллД. пав а-алабдарагн

bvx't кнкаб. |1«к/'бйтгар лй'идар.

"лклнчи ч'ь-л» ^ейащойдаиниш*, игшлнг rrnii: злкг и и í1 ¿i l*« в

roza п&^ууглгидйн 1р>йдг.-.?м1ШкдаИждаедтнгя т«оирд t-V

яритаиади. Пахта тол«-лдан ип Зигириа нйварияси ва амалибтяда б. ха»1фаци&ат 0,5 дан симзс-саги с.ф змас. ЗеЗищсщ гоя&хр яра. т«Е?5р Мйхсу^отлйхда ва ияда зичрок; жоЗлеииб, ульрнивг тшоузш!«-ранит* бар мукча r/щщ афедьга иаззрий аддоздзшвде бабн Тола !st¡;teK,oi^iULp¿miiiiP ортиши, злектрланишинш-н' оздЗшгд хисобаг; ч^зув всбойлариадшг хамма Утамларзда ч£зув майдовдда толалар xs-ракита равон кечганляги туфэйля бу коз^фяци&ит 0,54?а кУтгрлЛтан махсулотлар нотекислати икка баробарга озайган.

Учиычи йу'диздз езноат юифсада чизщай зачдиги 20,0 гексли гш& вм : >мэ X a ü а к усулда йетираягяа ип саэдстршшнг тахлши келгарлл-rí-.н, К37-85 EVFïiïJES TESTER прпборяда бзкшш пшганг чпзиций зач-л'.и'я б^'йича KOTfeKiicJi/jK дцограммаси 2. рас-эда келтярашзя. Рас?,ira í?:b'H3j:,í зри-деде налов берис.-гн толол.ирд^н йяг^рягп'ш *0( »уда [¡r:ïy>;i Ovjniö, прибор хдеобига к^ря ипда 25та инглч-

кя, 75'1'э й У ¿'он, 24©та туганяклар (НЕРБ)лар булиб, бундай ктлар давлат вя з&хоп отандарти талабларига кура, алий ней талабларига лойккдор-

Камбпнй гадов берялмш'ан толалардан бир хил шароитда йига-р'.иган ипнаих* чазиций зичдшм буйяча иотекислик дшх'раммаси 3. рчсыди келтирилгаи ДнаграммалЕряи таедослесяк, бу ишаки1 ута но-

■¡•¡¡кй'у.йий, ^"-Ом. ипда 2173га хнгичкп, 'ЗЗТта iïjfmn r-ри, 45F>ï-a ту-гьлаюгаря 6y.:í¡i'í';i шиши.* ибетбедар^ыгшпшг исботидар.

Иг: 1!й1'лрш техноло^ясинляг ха№лз у-гимлвридо технологии жа-ръ«нлврни кеч^анлиги, ащсон содир булх'ад утич/шрни анак,-

Л:ЛД8 u.'itíKíp РУХОКЗД&СИ Т?ДИЦ ¡ffífl M&'LJiVMOï 6f..paiMJWi К.?рч 4.,?,. р-:!0МД.-> iiiÜliM!.' CIif/КТрЙ T'iiüíOR б;ф:,УймЧ ТШ1'.!.!!*рдаИ

Swap ahí'üh *:f cn>.-ti*p4;Uti:* уму m л ii >:•• чн-'&ош'Я к'Ура, амхиолотмк'

2V.píj.!:ii.U::p,1U;\ ï.y.MM.'I y=Vvi»j{Mpv\ ."■•■.•КИН KbH'.'M'ii.i;л1'ИДй:( ;i,íij¡LlJi4T

»"îi<l>ti»,H. Чуй- Н1ЧД TjrJíi«^« yuyariitTK биЛГ^ИДЯ, бирсин^ ем-

{й-а^дй А,. содар бу'агиб, бу w-icisti й-и'ируп ыощ;гл5-.сидя

ичничг e-Vium кьчг&и'ли бмдарзди. Худды ty иароитда

к мои тол-члердан йш'мрилтая ипдшгг са^ктрига мув'.«ф-иц,

Ka Íbíi-itp«-'. л-ь^мш-лт? л,ьм»<а JrwiopA 5шо«тди кьчточ-

.ьнг»«с«1'.' тулии, йфодяе.идир. Tï^vin у^уапигя Л- 4Л'0 <.-м. бУлглнд^,

—АО —

Чизи.чий зичлиги 20,0 текс иллариникг чиэикий зичлиги буЗича нотекслик диограммаси.

/ пневыоиеханик усул /

Раем. 2. /лилов берилган/.

ru;т. Sntc.-j TVÍ; "-im? "ci'jí node S't-i.

roi- »./«lit. i»; r. Obst- i/--»i: Mortis :

tr. r «г. ш» Tf-;i s;;; ; с.зи ш) > '.ей! ( î.sst :.««• (».«и !.:s:¡

с «ai ¡гг.! «к tum tr. инк m cwüt «i nu»

s:.« «.« к.ï an n« »:S к.м и.гг ю.з гг.н w.s< ¡?.» ■ «.и и.н

ии! jíj_lu_■ 1« •_а_„_islll il___________m. - ___ïmil

Раем. 3. /ишлов берялмаган/.

-J.0-

Чизикнй зичлкги 2С,0 текс ипяарникг спектрограымаларк / пневмомехакик усул /

: i 11 !£•:» К » «KKÍfJt .2 5 „ é T.í.iS»

t=«! Lis;:: ¡; «s sî пы. иг 3iî

К

;kz : /А3

- ! L

Ms:

п

»isüfia:»: íi".

Раем. 4. /валов берялган/.

Иён Lînîî;

?......î < sut к»........» » il я и и ii г......з tj.t.7 j ic«_______мании и »in jk joo

ft»;:íficitiit l;ts.

Раем. 5„ /иплов бералмагак/.

амплитудялар А^А^, ва ларнинг кескин усиши йигирув камзрасада ипниш* шаклланиш жарабни жуда hocos кечганияи биддарнди.

ТУртинчи булимдв шу чизщий зичлиндаги хар лккала вариантда, х,8лк,8.та усулда Йигирилган иплар спектрияинг ту лик мухокамаси кел-тирилган. -

Стктрлар югститутдаги зямонавиЯ КЛ.4 -2 лриборида сиингян булиб, авва лги булимдаги холат к,айд этшгган, я-ьяи, кимбвий ишлов берилган толалардан йигирилган шларнинг сифатлшгиги, технологии жарабнларни жуда мукобил, сокин к&чгашшгининг яна бир бэр н;айд этилиши илмнй изланишдаги тажрибаларнинг афззллиги ва -ютугидир.

Бвшинчи булимда. ипларнинг чузиб деформацкяловчи ¡суп даврли кучларга чидамлилиги натижалври 3. жадвалда келтирллган. Натижа-ляр ах,тямоллик назарияси нормал тахсимот логарифм к;огозида олин-ган булиб, ингичка толэли Т-14 ишлов б&рилмаган толалардан йигирилган ишшнг узилии ах,тимоли ш,=0,75 булганда 1084 циклни таш-кил зтиб, 12 фоизли ЮТЫ эритмасида ишлов берилганиники аса, Í 994 циклга тент булиб, чидвмлилик 83 "фоизга ошган. Узилиш зх,ти-иоли Uj =0,95 булганда аса, 946 цикл Урнига 1б41цжслни ташкил зтиб, чидвмлилик 73 фоизга ошган.

Худци шу курсаткгчлар С-9070 пахта толасидан йигирилган ипларда w, =0,75 булганда,, 1004 цикл Урнига 1905 вдклл булиб, чидамлилик 90 фоизга ошган.(жадвал 3.)

жадвал 3

Илларнинг куп даврли чузилид! хусусиятлари.

йнгичка толали пахта Урта толали С-9070

толасидан йигирилган шахта толасидан

шлар. йш-ирилган иплэр.

КУрсаткичдар ЧЙДЙМЛИЛЙК ,ы" -0,75 Ч'- =0,95 К- =0,75 =0,95

Еклов бьрял-магвн ил, циклда. 1034 946 1004 1035

Калов ббрил-ган иплэр, цикдда. цикл '1&рх;и % цикл фарни с Л цикл фзр.ЧИ о* /в цикл фарки %

6?. '124 + 13 1035 + 14,5 1630 +57,0 1641 +51,0

12%. 1994 +84 1641 +73,0 1905 +90,0 1991 +83,0

16%. 1459 +35,5 1326 +40,0 1658 +50,0 1675 +54,8

йлмий, излйнишдаги ярим хом аиб ва иплэр сифатининг. квскин ижобий томонга усиши, ип йигириш технологияси тякомилини амалга оширишдэ кимбвий усулнинг кмкониятларидан фэйдаланиш самарасидир.

Олтинчи СУличца режадэги ик,тисод х&жм'лнинг хисобига кура, корхона бир йилда 2шш.?Б8 мнет сУм фэйда олиши мункиилиги.-келтирилган.

Кш ювасидан асосий хулосалар.

!.Кимбвий ишлов баржа йУли билая, пахта толасиюшг технология хоосаларини ижобий томонга узгартириш мушшнлиги исбот

ЗТЙЛДИ.

2.Тола к,айийщо}угари билая ч$зувчи жуфтлар ора'сздаги мутьао-сиблик назарий, вмалий жихатдан исбоъяанди, ва уларни математик и«1>->даеинидг тенгламаси тузилди ва шшштив жарабни такомшишшти-рилди.

Пахта толнсига мазкур -усудда кимбвий ишлов берилганда, тодаларнияг кайишкрцпиги ихки баробардан кулрок, ихшиланиб, долдик ДЕфэрмацияси ве.а, 2,5 барэбарга озайди, шунингден пахта толаси-

шит куп 'даврли чу зяб, двформацаяговта кучлар таъсирага чндямли-лиги к^рийиб 2,3 дан 3,27 баробарга ортиши исботлзнди.

4.Тавсия зтилган технология рзжадз ип йигирхЕганда 1030 ур-чиккз мувофа^ иалгряя узалззги даряЯиб 1,5 бароберга оззйнб, мзх-нет ва дастгохлар унуздорллгиня сезяларяя усжгяга эрляидди ва х;злк хУжалиги хар бир «г. ¡га хис-обяга рэкадаги 20,1 сум иктисод атапга эришплди. (1933 &1л шсо&лга к Ура).

Диссертация кеи бУйичз нуйадаги макрлалвр чоя зтилган;

1. Болтабоев К.К. Пахта толасшшзг злэктрланзгая ва уиннг сифатига тагсири.// Шэлк: 1С /ГФКЖ/- 1998.-Ы°4,с.13-и.

2. Болтабоев К.К. Кпшнг нотакислаганинг пзсайтириштс бир у су ли. / / Нпак; ИТЖ /ДКТАФ/- 1997.- К2, 6.29-30.

3. Болтабоев К.К., Кброхгоюв Х.Х., Мэрдонов Б.М. Пахта толасини механик зарбэларга чадемолагин:! озирикнанг янгл усули.//Механика муа.чмолари Уз.Р. ФАН.-К0!. ,1597. ,6.55-57.

4. Тулагаыов М.М., Кброгимзв Х.Х., Еурваяев Р.З., Ноднров Р.Ф. Болтабоев К.К. "Пахта толзсага налов бэрпш учун таркиб". Уз.Давлат пэт&нтя. ,1995. ,№-2612. ,Р.А.И°2.

5. Болтабоэв К.К., Иброхимов Х.Х., тулаганов М.М., ва боик. Пахта толаси ва ундан Лигирилган ип сифзтани яхсилашни янти усули. // Г.: рнсола.- ДИГАФ."- 1997.- 43 б.

6. Болтабоев К.К. Пахта толзсянинг злоктрлажсия ва унинг ип си фатига т.тьсирн.-?.: Сбор.тезисов докл. международной конференции. 1996. ,с.162-163. ~

7. Абдудодирова М., Болтабоев К.К. Хзлвдли йигирув усулида йигирилган ипларнинг сифзтиш ошириа.-Т.: Сбор.тезисов докл. конференции СТЛП., 1994., с. 72.

8. Кброхимов Т..Болтабоев К.К., Нодиров Р.Ф. Кимёвий налов бэрилгаа пахта толасина циклли эгилувчанлик дарэжасияи анивдэш.-Т.: Сбор.тезисов декл.конференции ТКТЛП. ,1996.с.13.

Илова. Мазкур изнинг кимЗвий муаммоларига багишланган кисми к.ф.д., профессор М.М. Тулагашвнинг маслах,етлври ва брдами ос,, ткда бажарялгая. Муадлиф Уз мянвтдорчалагини исхор этади..

АННОТАЦИЯ

Болтабаев К.К. Совершенствование технологии прядения с использованием возмокнотэй химического способа.

Данная работа посвяцана совершенствованию технологии прядения с использованием возможности химического способа обработ: хлопковых волокон и улучшения их физико-механических свойств.

Основой работы является; улучшения к придания волокнам нов; качественных показателей, волокон путём их обработки слабым водным раствором мономе тыолтиомочэвины (MMTiY). Еыявлэна составная, структурная схокэсть состава ММТ.Ч с составом волокна.

Достигнуто повышение разрывной нагрузки его на 12,5%,a относ* тельной разрывной нагрузки на 22,0%, а также улучшение двформацг онных. свойств 2,0-2,5 раза, уменьшение остаточной деформации в 2 раза. В процессе переработки волокна было достигнуто уменьшен! их повреждаемости от механических воздействий на 46%, а таккэ достигнуто улучшение их одно и многоцшиювых деформационных характеристик в 2,0-3,27 раза. _

За счёт улучшения качественных показателей волокна, была те оретичвсци и практически цолучеш математические модели процесса прядения.

Выработанная пряна из обработанного Еолокна и обычного, линейной платности 20,0 текс. пневмомеханическим и кольцевым сноса баш были изучены на приборах EVEffiiES TESTER и КМ-2, после чего выяснилось, что пряжа наработанная из обработанных волокон намного лучше по всем качественным показателям, чем обычная.

После изучения качественных показателей полуфабрикатов, выяснилось, что качество полуфабрикатов улучшились в 2 раза после обработки волокна раствором ММТМ, что в свою очередь привело к повышению производительности труда и оборудования.

Фактический экономический эффект с каждого кг. пряки состав! 20,1 cJmob.(по данным 1996г).

THE SDMMARV

Perfection of technology spining with use of

oppuciuullles of a chemical way. Boltabaev K.K.

Given work mala for to perfection of technology spining wit>i iica .if on opportunity of 3 chemical way of processing cot Ion of fibres and improvement of their phusical- mechanical properties.

Basis of search work is; improvements and attacteill of new gualitative parameters of fibres, by way of their processing by a water solution monomstiloltlorrioceylna. Is reyealed compound, structural similarity of structure KMTI4 with by stye tyre of a

Increase explosive working load on 12,5 %, and relative explosive working load on 22,0%, and aslo'improvement devosmotion of properties 2,0-2,5 times, reduction of residual deformation in 2 times is achieved. During processing a fibre reduction them damaged from mechanical of influence on 46% was achived, and also ■ improvement them much time devosmation of the characteristics in 2,0-3,27 times i3 achieved.

At the expense of improvement of gualitative parameters of a fibre, were theoretically and practically of mathematical models of process spining.

Produced thread from a processed fibre and usual, linear density 20,0 tekat .fiecahik and ring ways, were of on devices E7EH3S TESTER and KLA-2, then was found out, that thread produced from processed fibres on it Is much better on all gualitative parameters, than usual.

After study of dualitative parameters of semifinished items, was found out, that guality of semifinished items in 2 times were im proved after processing a fibre by a solution MMTM, that has In turn resulted (brought) in increase superintendent of labour and eguipment.

Economic benefit with each kg. thread has made 20.1 suma. (account for 19%.)

fibre.